„Borim se sopstvenim snagama”
392
post-template-default,single,single-post,postid-392,single-format-standard,bridge-core-1.0.6,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-18.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.5,vc_responsive

„Borim se sopstvenim snagama”

„Borim se sopstvenim snagama”

Moj otac je alkoholičar i bio je to dokle mi sećanje seže. Majka nesrećna žena. Razveli su se na vreme, ali su ostali da žive zajedno, „zbog dece”. Nagledala sam se svačega, tuča, gadosti. Dobijala sam batine od majke stalno. Period puberteta, kasnije adolescencije, bio je za mene turbulentan, knjiški primer kako devojčica može da odluta kada potiče iz ovakve porodice.

Na mene je to ostavilo posledice kao što su… Slika ljubavi poremećena. Prerano stupanje u seksualne odnose. Promiskuitet. Ono što nazivaju „eksperimentisanje sa drogama”. Autodestrukcija.

Borim se zdravim razumom, sopstvenim snagama, verom u dobar i srećan život.

Drugima u sličnoj situaciji bih preporučila da traže pomoć.

(žensko, 34 godine)