Dozvolite sebi da patite
456
post-template-default,single,single-post,postid-456,single-format-standard,bridge-core-1.0.6,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-18.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.5,vc_responsive

Dozvolite sebi da patite

Dozvolite sebi da patite

Za mene je prilično traumatično iskustvo bilo kada je moja mama, pre tri godine, nakon razvoda dvadesetogodišnjeg braka sa mojim ocem, odlučila da ode u Ameriku i tamo započne totalno novi život daleko od mene i starije sestre. Tada sam imala 17 godina i taj događaj je kod mene uslovio pojavu depresije koju sam uspela da prevaziđem u potpunosti tek ovo leto, u dvadesetoj godini. To iskustvo je ujedno i najteže, ali i najbolje iskustvo koje sam do sada doživela u životu jer me je nateralo da sagledam život iz druge perspektive i u potpunosti preispitam dosadašnje razmišljanje koje sam imala. Ojačala sam, prestala da očekujem podršku od drugih i pronašla je u sebi, bezuslovno prihvatila sebe radom na sebi, prihvatila okolnosti u kojima sam se našla spoznajom da ne mogu da ih promenim, već da jedino i samo sebe u tom smislu mogu da menjam. Pomoglo mi je vreme – jer tek nakon što sam sazrela i odrasla sam počela da uviđam razne stvari koje su bile od suštinskog značaja za prevazilaženje traume koju sam imala. Otvoreno i iskreno sam razgovorala sa osobama koje su mi bile bliske u tom trenutku i bile spremne da me saslušaju. Pomoglo je i što sam našla pozitivni aspekt u traumi (da to može biti prilika za rast, razvoj, osamostaljivanje, razumevanje druge strane…). Razmišljala sam o stručnoj pomoći, bila u iskušenju, ali ipak nisam smela. Jednom sam sa prijateljima i porodicom razgovarala o tome kao i sa nekim nepoznatim osobama koje sam slučajno sretala i započinjala tu vrstu razgovora. Moja poruka drugima u sličnoj situaciji bila bi: pre svega PROPATITE. To je neizbežno. To je sasvim normalan odgovor na nenormalnu okolnost koja vas je snašla. Razmišljajte o tome ko bi u tom trenutku mogao da vas uteši i da vam bude podrška. Otvoreno pričajte sa drugima, ali i sa sobom (pisanjem dnevnika) o traumi. Spoznajte šta ste naučili iz toga, na koji način vas je promenilo, kakva ste osoba postali posle toga i postaćete zahvalni jer ste sada u mogućnosti da pomognete drugima koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji u kojoj ste se i vi ranije našli.

 

(pol, godine)  žensko, 20 god