09 Oct „Fizički radim da bih odvukla misli”
Nažalost sam u više navrata doživela traumatsko iskustvo pa i sada sam u nekom traumatičnom stanju. Prvo takvo iskustvo sam imala rođenjem deteta na vakuum, jednog strašnog oktobra, kada je ceo „Centroprom” prodavao jednu glavicu kupusa. Strah da li je beba zdrava i šta ćemo jesti, a još uvek smo u stambenom kreditu. Zatim dijagnoza subluksacije kuka u vreme hiperinflacije, kad mi je porodiljsko bilo pola marke, a za Pavlikov aparat tražili 600 maraka. Strah za zdravlje i od nemaštine. Zatim bombardovanje, briga za bližnje i od nemaštine. Zatim majčin šlog iz koga se izvlači kao težak invalid. Bolnice, rehabilitacije… Zatim suprug gubi posao posle klasičnog mobinga, ubrzo i ja gubim posao, posle 30 godina staža firma propadne u roku od pet dana. Za četiri godine menjam četiri firme jer ni jedna ne isplaćuje plate. U međuvremenu, smrt sestre od leukemije i prisustvujem neuspeloj reanimaciji. Zatim negovanje oca sa dijagnozom karcinoma i nepokretne majke i odvojenost od porodice, nezaposlena. Opterećena da li preduzimam prave korake za očevo spasenje. Nažalost, otac podleže bolesti. U međuvremenu, suprug ponovo menja posao i posle određenog vremena ga gubi. Razboljeva se sa sumnjom na karcinom, znači bolestan i bez posla. Lekari nisu sigurni u dijagnozu i bolest drže pod kontrolom. Ja i dalje radim u firmi u kojoj je plata neizvesna, izdržavam nas četvoro, školujem srednjoškolca trudeći se da se sve što osećam ne odražava na porodicu.
Sada primećujem da povremeno imam blokade u smislu da sam zaboravna. Poremećaj sna. Povremena depresija.
S obzirom kojom profesijom se bavim, prinuđena sam stalno da učim da bih mogla da nađem posao ili da bih ga zadržala. Ovu traumu bih trajno prevazišla samo sa stalnim primanjima. U međuvremenu se trudim da fizički radim da odvučem misli.
Da li vi imate neku poruku za ljude moje dobi u ovakvoj situaciji?
(žensko, 54 godine)