11 Oct Malo saosećajnosti i hrabrosti… Navijam za nas!
Imala sam iskustvo nemogućnosti bezbednog oslanjanja na roditelje kada mi je bilo potrebno. Imala sam i niz susreta sa odraslima koji su imali seksualno neprimerene komentare i ponašanja ka meni kao detetu. Osećaj nepoverenja i česte distance sa drugim ljudima je i dalje u nekoj meri prisutan.
Učim da budem više sa svojim osećanjima i da verujem svojim procenama. Čitam dosta, razvijam radoznalost, šetam… plačem kad mi se plače i đuskam kad mi prija.
Radila sam sa dva terapeuta i oboje su nežno i pametno pristupali mojim iskustvima. I više od toga, mom biću.
Preživeti traumu je jedno od najbolnijih iskustava koje možemo imati. Ako se malo više priča o tome, možda se osetimo manje usamljeno u našim iskustvima. A to je dobar početak za sve ono što nas čeka… plakanje, trešenje tela, neobični snovi, rastuća snaga koja nas plaši, promene u odnosima sa drugima… deluje strano, i jeste, ali je to i dobar put. Malo saosećajnosti i hrabrosti će nam dobro doći dok utabavamo naše staze. Navijam za nas!
(Ženska osoba, 31)