24 Mar Nemojte dozvoliti da traumu čuvate za sebe
Nedavno mi je preminuo otac. Ono što je za mene bilo specifično jeste činjenica da tog dana, odnosno u trenutku kada je umro (jer sam bio tu), nisam momentalno bio pogođen. Zapravo sam to prihvatio veoma hladno i staloženo. Tokom meseci su se bol i stres razvijali, a najgori simptomi su bili snovi. Mesecima sam ga sanjao svaku noć i svaki put sam mu govorio da ne može da bude tu, jer je mrtav. Svake noći bi mi u snu ponovo umro. Suočio sam se sa sopstvenim strahom od smrti, osećajem da me u životu tek čekaju gubici, ali bilo je i pozitivnih strana – zbližio sam se porodicom i postao još više introspektivan. Traumu sam postepeno prevazilazio kontaktom sa bliskim ljudima, pričom, čitanjem knjiga na tu temu kao i samostalnim razmišljanjem i analizom osećanja, misli i ponašanja. Ukoliko ste u sličnoj situaciji, verujem da je važno da se zbližite sa ljudima, pričate, razmišljate i čitate o tome. Nemojte dozvoliti da traumu čuvate za sebe. Najbolji način da se nosite sa životom je osnaživanje sebe i deljenje sa drugima.
(pol, godine) muško, 27