Nemojte dozvoliti da traumu čuvate za sebe
462
post-template-default,single,single-post,postid-462,single-format-standard,bridge-core-1.0.6,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-18.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.5,vc_responsive

Nemojte dozvoliti da traumu čuvate za sebe

Nemojte dozvoliti da traumu čuvate za sebe

Nedavno mi je preminuo otac. Ono što je za mene bilo specifično jeste činjenica da tog dana, odnosno u trenutku kada je umro (jer sam bio tu), nisam momentalno bio pogođen. Zapravo sam to prihvatio veoma hladno i staloženo. Tokom meseci su se bol i stres razvijali, a najgori simptomi su bili snovi. Mesecima sam ga sanjao svaku noć i svaki put sam mu govorio da ne može da bude tu, jer je mrtav. Svake noći bi mi u snu ponovo umro. Suočio sam se sa sopstvenim strahom od smrti, osećajem da me u životu tek čekaju gubici, ali bilo je i pozitivnih strana – zbližio sam se porodicom i postao još više introspektivan. Traumu sam postepeno prevazilazio kontaktom sa bliskim ljudima, pričom, čitanjem knjiga na tu temu kao i samostalnim razmišljanjem i analizom osećanja, misli i ponašanja. Ukoliko ste u sličnoj situaciji, verujem da je važno da se zbližite  sa ljudima, pričate, razmišljate i čitate o tome. Nemojte dozvoliti da traumu čuvate za sebe. Najbolji način da se nosite sa životom je osnaživanje sebe i deljenje sa drugima.

(pol, godine) muško, 27