31 Oct „Suočavanje sa traumom, ma koliko teško i nemoguće izgledalo”
Seksualno sam zlostavljana od 6. do 8. godine od strane dugogodišnjeg porodičnog „prijatelja”. To je u meni stvorilo mržnju prema muškarcima, i potrebu da ih povredim emotivno, a ponekad sam i fizicki nasrtala na njih (ovde govorim o partnerima). Stvorilo je konstantnu anksioznost vremenom; što sam duže bežala od suočavanja sa traumom i veliku odbojnost prema seksualnom odnosu. Takođe verujem da je trauma uzrok mojih dugogodišnjih problema sa policističnim jajnicima i matericom.
Iako sam sa 18 godina krenula na psihoterapiju, tek sa 40 sam skupila snage da se suočim sa tom traumom. Pokušala sam sa raznim metodama ali mi je na kraju hipnoterapija donela najbolji rezultat. Od tada lakše dišem ali još uvek mi je neprijatno da pričam o toj temi. I kad to osetim počnem da pišem o njoj i bude mi lakše. Imala sam dugo godina psihologa u Srbiji, a posle kada sam otišla u inostranstvo i kada sam se osetila spremno da se suočim sa svojim bolom potražila sam pomoć traumatologa i hipnoterapeuta… Takođe sam posećivala i grupne terapije gde su se sastajale žrtve zlostavljanja.
Jedini lek za traumu i vraćanje na svoj kolosek je suočavanje sa njom koliko god to teško i nemoguće izgledalo. Naravno, uz profesionalnu pomoć. Tražite dok ne nađete najbolju metodu za sebe i najbolju profesionalnu pomoć. Nemojte žaliti ni jednu minutu svog vremena i novca da uložite u taj proces… oslobođenje koje to donosi je neprocenjivo… Lakše se diše i život konačno počne da se živi.
(žensko, 43 godine)