Vršnjačko nasilje – ne ćutite, reagujte
548
post-template-default,single,single-post,postid-548,single-format-standard,bridge-core-3.0.1,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,qode-theme-ver-28.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.8.0,vc_responsive

Vršnjačko nasilje – ne ćutite, reagujte

Vršnjačko nasilje – ne ćutite, reagujte

Doživela sam, nažalost, više traumatičnih iskustava u životu koja su vezana za vršnjačko nasilje u osnovnoj i srednjoj školi. Prvenstveno sam proživlela psihičku i emotivnu torturu, ponižavanje mojih intelektualnih dostignuća, izgleda i samopouzdanja, nekada i moje ličnosti. Najčešće je to bilo sprovedeno od strane dečaka. Prisutno je bilo i zanemarivanje okoline u trenucima kada sam doživela nasilje. Nekada sam imala podršku nastavnika i nekih učenika, ali sam nasilje doživela i od vršnjaka koje sam smatrala svojim prijateljima, od ignorisanja i “ghost-ovanja” do ljubomore ili zavisti zbog uspeha ili odnosa sa drugim vršnjacima. Čak sam često interagovala sam vršnjakinjama opterećenih kalorijama, izgledom i ekstremnim režimima ishrane, a nekad i otvorenim priznanjima mentalnih tegoba koje one nisu smatrale da imaju teškoće.

Traumatska iskustva koja sam proživela uticala su na moje samopouzdanje po pitanju izgleda, izrazitu nervozu pred javni nastup, sliku koju imam o svom telu, iako to sigurno ne mora biti jedini ili glavni razlog istog, svoj procenu sposobnosti i inicijativu, osećaj samoće i neshvaćenosti, kao i poverenje u ljude.

Iskreno, danas i dalje nisam sigurna da sam se izborila sa tim. Još se borim i razmišljam da nađem podršku i stručnu pomoć i podršku. Ne želim da izbegnem činjenicu da sam doživela nasilje i da imam posledice kojih i nisam u potpunosti svesna. Trudim se i da nađem način da prihvatim to što se desilo, ali na način da me to ne opterećuje dalje u životu Jednom prilikom sam pričala sa razrednom starešinom, nažalost prekasno, kao i sa svojom majkom i porodicom o tome. Stručnjacima se po tom pitanju nisam obratila.

Nemojte ćutati o tome što vam se dešava. Reagujte. Sigurno ima neke osobe, ili nekog načina na koji se možete izboriti sa tim. Probajte da naučite nešto iz tih iskustava o sebi i nasilnicima. Ne krivite sebe zbog toga što vam se desilo, ali nemojte ostati ogorčeni na sebe i ljude koji su vam uradili loše stvari. Lečite svoje rane i prihvatite da ste bili povređeni, ali da se možete vremenom osetiti bolje i sigurnije u sebe. Ako vam je potrebna pomoć, pričajte sa osobom ili osobama od poverenja i pitajte ih za savete.

(ženska osoba, 21 godina)