Author: admin

Doživjela sam puno traumatičnih situacija tijekom odrastanja. Otac koji me je fizički zlostavljao i majka koja je to prešutno i u suzama tolerirala. Izvana, moj otac je bio ugledni, visokoobrazovani član društva, uvijek pristojan i odmjeren. Doma, moj otac je bio primitivni, iskompleksirani, nesigurni zlostavljač...

Doživeo sam traumu, u vidu specifične porodične dinamike koja je ostavila traga u vidu PTSD-a. Osećao sam anksioznost, OKP, gubitak kontrole (granica) itd. Potražio sam stručnu pomoć (ime terapeuta je Anja Živković) i samoedukovao se putem relevantnih izvora. (muška osoba, 37 godina)...

Moj život je bio leglo traumatičnih iskustava, počev od maltretiranja pokojne majke od strane moga oca, a njenog supruga, što je trauma iz djetinjstva koja se potkradala kroz cijeli život. Zatim me slične, a možda i gore stvari prate kroz brak, iz koga jedina lijepa...

Doživela sam traumatskog iskustva i podeliću ga u vidu teksta. Hej tata, znam da se ne ljutiš na mene što ovakvu stvar delim javno...

Više trauma sam doživela, ne znam im broja. Nabrojaću neke kojih mogu da se prisjetim. Najveća je svakako trauma dugogodišnje, višedecenijska psihička bolest moje majke, pa i njena skora iznenadna smrt, razvod braka roditelja, smrt bliskih članova porodice, bolest bliskih drugih članova porodice. Zatim, trauma...

Ne znam odakle da krenem, ima mnogo trauma, u mojoj glavi. Izloženost tom iskustvu je uticala na mene što se stalno sećam tih trauma. Borim se na taj način što bežim od realnosti. Nisam se obratila nijednom stručnom licu za pomoć. Poruka za druge je da...

error: Content is protected !!